Put je nekad lipši, nekad teži, ali vodi ka cilju!

Neke tekstove se mora širit:

„Sutra se igra neka utakmica? Ne osjećan euforiju!

Ajmo malo zavirit u tuđe dvorište. Koliko ima klubova po nižim ligama npr. Njemačke i Engleske, koji nemaju nikakve rezultatske ambicije, niti će vjerojatno ikad napravit nešto vrijedno spomena, a opet imaju dosta veliki broj ljudi koji vole klub (pritom mislim na dolazak na stadion, a ne tetovaže i grafite), imaju veći broj gledatelja od nas.

Di smo tu mi? Mi imamo veći potencijal, naša povijest je bogatija, a budućnost svijetlija. Nećemo osvojit ligu prvaka, ali ćemo bit u nekoj borbi, za naslov u HNL-u, za ulazak u skupine EL i LP, možda i prolaz tih skupina. Tada će bit lako napunit Poljud i glavne teme na forumu će bit „jeben ja mater Brbljiću jer iman 100 Beograda, a nisan uspija uvatit kartu“, narast će broj tetovaža i grafita za još 200%, estrada će napravit još 57 loših pisama o Hajduku, svi će bit Torcida, Luka Podrug će postat član. I to je sve puno zanimljivije nego šta imaju ovi iz gornjeg dijela posta, ali to im ne smeta da nas pometu po broju gledatelja.

A di smo sad? Sad smo na putu do tamo. Put je nekad lipši, nekad teži, ali vodi ka cilju. Prošlo proliće kad su Špaco i Vukas ordinirali san se i ja pita je li ovo krah projekta, ali nije, bila je to jedna turbulentna dionica puta, koliko god je tad sve izgledalo besmisleno i bez budućnosti.

Nažalost, to nije jedina takva dionica jer je jama u koju smo upali duboka i triba vrimena dok iz nje izađemo. Mi bi tili sve odma danas i odma sada, ali to ne ide tako. Je, zajebano je, gubi se od raznih HNL prosječnih klubova, naravno da je to nezadovoljavajuće, frustrirajuće i da moramo bolje.
Bit će nam svima lakše i bolje ako strpljivo idemo tom cestom, nego ako stalno grintamo i seremo na sve. Ionako smo svi zajedno krivi šta smo završili na dugoj cesti pa onda prvo počistimo isprid svoga praga.

Sami smo sebi najveći protivnik u ovom projektu, ako ga uspijemo istrpit imat ćemo dobar klub. Samo je pitanje oćemo li zbog nerealnih želja i nestrpljivosti uništit sve.

I zato je nebitno oće li sutra bit mučenje protiv Zagreba ili neće (daj bože da ne bude), bitno je da smo cesti, i da za koju godinu Hajdukovo proljeće ne bude mučenje, nego pitanje s koliko ćemo golova ispratit goste. Sad kad smo dobar dio ceste odvalili malo smo poletili u očekivanjima, ali pomalo, cesta nije još gotova, put je još pred nama. Energiju treba usmjerit da guramo klub u pravom smjeru, a ne da se glođemo međusobno. Neprijatelja ionako imamo previše.

Zato sutra s gušton na Poljud, bez obzira na igru i rezultat, podržat naš klub, ispravni put. Rezultat i igra su šlag na torti dobro uređenog kluba, kluba kakav mi polako postajemo.
Oni kojima se ne da nek seru po kafiću i portalima i nek se priključe kad budemo na kraju ceste, oni će ionako bit najveća Torcida tada.“

autor: „samo-ravno“ (12.03.2016 / Bili Kutak na forum.hr)